Oд 2009. гoдинe почиње значајније унапређење положаја деце са сметњама у развоју њиховим укључивањем у систем образовања и васпитања. Закон о основама образовања и васпитања, стратегије и подзаконски акти прописали су да сва деца имају једнака права и доступност образовања без дискриминације. То значи да деца са тешкоћама и сметњама не смеју да се издвајају из образовног процеса, већ да се образују као сва друга деца. Инклузивно образовање је постало стратешко опредељење у образовању деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, мада и закон и стратегије и даље препознају оба алтернативна система – и редовни и тзв. специјални.
– Уведене су бројне мере подршке деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, али још увек та подршка није довољна да би се таква деца под једнаким условима као друга деца била укључена у образовни процес. Ипак, подршка није у довољној мери доступна и није потпуна да би се могло рећи да деца са инвалидитетом и сметњама у развоју равноправно учествују у редовном образовању и имају шансу да развијају своје таленте и вештине – сматра наш саговорник који инсистира на анонимности.
Таквој деци је неопходна подршка у оквиру школе, , затим би она требало да укључи логопеда, дефектолога, али и да деци буду доступне услуге социјалне заштите које развија локална самоуправа, као што је лични пратилац.
– То је свеобухватан процес који подразумева укључивање више стручњака, као и чланова породице. Законом је прописано, а то је предвиђено и стратегијом, ангажовање тима за инклузивно образовање и тима за пружање додатне подршке, али је у пракси често подршка сведена на једну услугу. Зато дете, односно ученик коме је, на пример, неопходно да има личног пратиоца, затим да са њим ради педагошки асистент, а онда и тим за додатну подршку заједно са породицом, па му је неопходан и логопед, а од свега је могуће само ангажовање личног пратиоца, не може да оствари видљив напредак и постигне очекиване резултате – наставља саговорник „Мачва Преса“.
Значајну улогу има интерресорна комисија, која је орган јединице локалне самоуправе и чија је основна улога да процени потребе детета за додатном подршком. Овај орган процењује која права и услуге ће детету обезбедити превазилажење физичких и социјалних препрека ка несметаном обављању свакодневних животних активности од значаја за укључивање у образовни процес, живот у заједници и напредовање.
У „Водичу за рад интерресорних комисија“ истакнуте су циљне групе: свa дeцa кojoj je из рaзличитих рaзлoгa (сoциjaлнa ускрaћeнoст, смeтњe у рaзвojу, инвaлидитeт, тeшкoћe у учeњу и другo) пoтрeбнa дoдaтнa пoдршкa зa aдeквaтну и рaвнoпрaвну укључeнoст у oбрaзoвaњe и зajeдницу.
Такође, истакнуте су вишеструке улоге овог органа: „Чувaр кaпиje“ – сa зaдaткoм дa спрeчe упућивaњe дeцe, кoja мoгу дa сe oбрaзуjу у рeдoвним шкoлaмa, у шкoлe зa учeникe сa смeтњaмa у рaзвojу (тзв. „спeциjaлнe шкoлe“) или рaзвojнe групe у прeдшкoлским устaнoвaмa, чимe спрeчaвajу нeoпрaвдaни, oднoснo нeпoтрeбни прeлaзaк нa индивидуaлни oбрaзoвни прoгрaм сa измeњeним oбрaзoвним исхoдимa и стaндaрдимa и нeoпрaвдaнo oдлaгaњe уписa учeникa у први рaзрeд oснoвнe шкoлe; Прoцeнe пoтрeбa и прeпрeкa и кoнкрeтних рeшeњa зa њихoвo прeвaзилaжeњe сa зaдaткoм дa идeнтификуjу и прeпoручe рaзличитe типoвe дoдaтнe пoдршкe.
Дакле, улога интерресорне комисије је веома комплексна и значајна, а можда је међу важнијим задацима заступање дечијих интереса и лобирање за финансирање мера додатне подршке у локалној заједници.
– Локална самоуправа је, на пример, препознала потребу да као посебну услугу социјалне заштите уведе у буџетско финансирање личне пратиоце, које су раније родитељи сами ангажовали и плаћали из свог џепа, а потом им је општина на основу захтева рефундирала део трошкова. То је напредак у сваком смислу, али би било интересантно сазнати како би локална власт реаговала када би интерресорна комисија предложила да се из општинског буџета финансира и, на пример, ангажовање логопеда, дефектолога и друго стручњака који би могао додатно да помогне детету – закључује наш саговорник.
Д.Г. -М.М.
Пројекат суфинансиран из буџета Општине Богатић, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.